Bruceloza kod psa
Bruceloza pasa je značajna zoonoza koju izaziva Brucella canis. Psi se povremeno mogu zaraziti i sa B. abortus, B. melitensis i B. suis, ali su te infekcije uglavnom vezane za kontakt sa inficiranom stokom (goveda, ovce i svinje).
Brucella spp. su fakultativni intracelularni patogeni koji se umnožavaju u makrofagima. Brucella canis je gram-negativan kokobacili koji u ćelijama domaćina može da perzistira dugo i da izazove hroničnu infekciju.
Brucella canis je prvi put opisana u SAD 1966. godine gde je prijavljen masovni pobačaj pasa rase bigl. Bruceloza kod pasa je široko rasprostranjena i endemična u Aziji, Africi i Americi. Seroprevalenca se kreće od 1% do 28%. Na osnovu istraživanja iz 2018. godine seroprevalenca kod pasa u Srbiji je iznosila 14,67%.
Bruceloza je veoma zarazna bakterijska bolest koja pogađa sve pse bez obzira na starost ili rasu, iako su najugroženiji psi koji nisu sterilisani ili kastrirani i koji se koriste za uzgoj. Bolest se kod pasa prenosi direktnim kontaktom ili putem parenja. Kliničke manifestacije bruceloze kod pasa uključuju epididimitis, atrofiju testisa i sterilitet kod mužjaka, dok je glavni simptom kod kuja abortus. Iako psi koji su sterilisani nemaju reproduktivne znake bolesti, povremeno mogu da razviju druga stanja kao što su oboljenja oka i diskospondilitis.
Brucella canis se na ljude može preneti putem kontakta sa semenom, urinom i/ili pobačenim fetusima zaraženih životinja. Infekciji su posebno izloženi vlasnici kućnih ljubimaca, ali I osobe koje su u bliskom kontaktu sa psima u odgajivačnicama, kao I veterinari. Klinički znaci bolesti kod ljudi su nespecifični I obuhvataju simptome slične gripu: temperature, glavobolja i bolovi u mišićima.
Dijagnoza
Dijagnoza kod pasa može se postaviti na osnovu reproduktivnih poremećaja. Međutim, bolest kod pasa je često asimptomatska i neki zaraženi psi imaju samo nespecifične znake bolesti.
Brucelozu kod pasa je ponekad teško dijagnostikovati, pa se često koristi kombinacija više laboratorijskih tehnika (izolacija, PCR i serološke metode).
Preporučeni test za detekciju antitela Brucella canis je brzi aglutinacioni test na pločici (RSAT – Rapid Slide Agglutination Test). Pored toga, koristi se i 2-merkaptoetanol (2ME) aglutinacioni test u epruveti (TAT).
Mogu se sprovesti i drugi serološki testovi kao što su AGID, ELISA, indirektni fluorescentni test antitela, fiksacija komplementa ili brzi imunohromatografski test. Konačna dijagnoza se može postići izolacijom B. canis iz životinje.
Za izolaciju Brucella canis, uzorci genitalnog trakta (npr. sperma, vaginalni iscedak, placenta) su često korisniji od krvi, posebno kod životinja sa reproduktivnim znacima. Brucella canis se takođe može otkriti u mleku, urinu i abortiranim fetusima, kao i u tkivima kao što su limfni čvorovi, slezina, prostata, epididimis, testis, materica, jetra, koštana srž i klinički zahvaćeni pršljenovi ili oči. Molekularne metode kao što su konvencionalni i real-time PCR se takođe mogu koristiti u dijagnostici.
Terapija se ne preporučuje pošto je dugotrajna i često bezuspešna. Nažalost, preporuka je da se zaraženi psi eutanaziraju. Stoga je veoma važno vršiti pravovremenu i redovnu kontrolu pasa.
DVM,PhD,MS, Strahinja Medić
#brucellacanis, #brucelozakodpasa #bruceloza
