Mikrobiološka dijagnostika počiva na jednom fundamentalnom principu koji se često potcenjuje u svakodnevnoj kliničkoj praksi: rezultat je onoliko pouzdan koliko je uzorak bio dobar. Čak ni najsavremenija laboratorijska oprema ne može kompenzovati loše uzorkovan, kontaminiran ili nepropisno transportovan uzorak. Upravo zbog toga VetPro ovim tekstom želi da podeli konkretne, praktične smernice koje će Vam pomoći da svaki uzorak koji stigne do naših analitičara zaista nosi dijagnostički potencijal.
Ovo nije formalna lista uputstava. Ovo je praktični vodič napisan od strane kolega, za kolege.
Opšta pravila uzorkovanja: šta uvek važi
Pre nego što se posvetimo pojedinim vrstama uzoraka, postoje tri principa koja moraju biti ispunjena bez obzira na to koji materijal uzorkujete:
Uzorkujte što ranije u toku bolesti
Rani stadijum infektivnog procesa podrazumeva veću bakterijsku ili gljivičnu opterećenost uzorka, što znači veću šansu za uspešnu izolaciju i identifikaciju uzročnika. Što duže čekate, razlike između patogena i komensalne flore postaju sve teže za interpetaciju.
Uzorkujte pre antibiotske terapije ili napravite pauzu
Ovo je verovatno najčešći uzrok lažno negativnih nalaza u mikrobiologiji. Čak i kratka primena antibiotika od samo 24 do 48 sati može supprimovati rast uzročnika do te mere da kultura ostane sterilna, iako je infekcija klinički očigledna. Ako je pacijent već na terapiji, uzmite uzorak tek nakon pauze od 7 do 10 dana. Ukoliko klinička situacija ne dozvoljava prekid terapije, jasno navedite to u zahtevu jer nam pomaće u interpretaciji nalaza.
Smanjite kontaminaciju na minimum
Svaki uzorak koji sadrži floru iz okolne sredine ili sa kože nosi rizik od lažno pozitivnih nalaza ili maskiranja pravog uzročnika. Aseptična tehnika nije samo pravilo — ona je preduslov smislene dijagnostike.
Aerobna kultura: brisevi i površinski materijali
Za aerobnu bakterijsku kulturu uzorci se uzimaju sterilnim brisevima. Tehnika uzorkovanja varira u zavisnosti od prirode promene:
Kod suvih kožnih lezija (ulkusi, krastice, eksforacije) neophodno je prethodno navlažiti promenjen predeo sterilnim fiziološkim rastvorom. Suva površina nosi manji prinos bakterija i često ne reflektuje mikrobiom aktivne lezije.
Nakon uzorkovanja, bris se čuva na temperaturi frižidera (2–8°C). Uzorak je stabilan do 48 sati.
Ako postoji kašnjenje od više od 2 sata pre slanja, navlažite vrh štapića sa dve-tri kapi sterilnog fiziološkog rastvora. Ovo sprečava isušivanje i gubitak vijabilnosti bakterija koje zavise od vlažne sredine.
Jedan praktični detalj koji se često preskače: nemojte uzorkovati bris samo sa površine vidljive lezije. Ako postoji sekrecija iz dubine, ili ivice lezije pokazuju aktivnu inflamaciju, upravo te zone nose najveći dijagnosticki prinos.
Anaerobna kultura: tkiva i telesne tečnosti
Anaerobni uzročnici zahtevaju poseban pristup, i to iz jednog temeljnog razloga — kiseonik je za njih letalan. Svaki kontakt uzorka sa vazduhom smanjuje šansu za uspešnu izolaciju.
Nekoliko ključnih tačaka:
Uzorci su uglavnom tkiva i telesne tečnosti, ne brisevi. Brisevi su prihvatljivi jedino ako se odmah potope u odgovarajuci anaerobni transportni medijum.
Temperatura frižidera je kontraindikovana za anaerobne uzorke. Za razliku od aerobnih uzoraka, anaerobni uzročnici propadaju na niskim temperaturama. Uzorak se čuva i transportuje na sobnoj temperaturi.
Smanjite kontakt sa vazduhom na minimum: koristite hermetički zatvorene posude, anaerobne transportne posude, ili pošaljite uzorak u špricu sa zatopljenim vrhom.
Hemokultura: stroga asepsa kao conditio sine qua non
Hemokultura je dijagnostički alat koji zahteva najviši stepen pažnje pri uzorkovanju. Kontaminacija uzorka kožnom florom jedan je od najčešćih uzroka lažno pozitivnih nalaza i neretko vodi ka nepotrebnoj ili pogrešnoj antibiotskoj terapiji.
Ključne smernice:
Uzorkovanje strogo pre antibiotske terapije. Ovo je apsolutni prioritet. Posle početka terapije, šansa za pozitivnu hemokulturu dramatično pada.
Temeljno očistite i dezinfikujte kožu na mestu venepunkcije pre uzorkovanja.
Krv prebacite direktno u bočicu sa posebnim medijumom za hemokulturu uz obaveznu promenu igle.
Gumeni čep bočice dezinfikujte alkoholom pre upotrebe.
Zgrušana krv je neprihvatljiv uzorak jer se ne može obraditi.
Nikada ne dodajte antikoagulanse u krv za hemokulturu. Mnogi antikoagulansi imaju antibakterijsko dejstvo (naročito EDTA) i mogu inhibirati rast uzročnika.
Uzorci iz respiratornog trakta: sputum i lavaže
Dijagnostika respiratornih infekcija mikrobiološkim metodama zahteva razumevanje jednog anatomskog ograničenja: životinje ne mogu da iskašlju sputum na komandu.
Trahealna i bronhealna lavaža (BAL — bronhoalveolarna lavaža) jedini su prihvatljivi zamena za sputum. Vrše se u opštoj anesteziji, a iz dobijenog ispirka moguća je izolacija aerobnih bakterija uključujući i Mikoplazme (PCR).
Bris grla i pljuvačka su neprihvatljivi uzorci pri sumnji na pneumoniju. Reflektuju floru gornjeg respiratornog trakta i komensalne mikroorganizme orofarinksa, a ne uzročnike u parenhimu pluća.
Za detalje oko procedure uzorkovanja, kontaktirajte nas pre slanja — rado ćemo Vas provesti kroz protokol.
Pleuralne i peritonealne tečnosti, apscesi i likvor
Uzorci iz sterilnih telesnih šupljina uzorkuju se aseptično, iglom i špricem. Ovakav materijal je prihvatljiv i za aerobnu i za anaerobnu bakteriološku kulturu, kao i za mikološke analize.
Praktična napomena za transport: uzorak možete poslati direktno u špricu kojom je vršeno punktiranje, ali bez igle i uz zatopljeni vrh šprica na plamenu. Ovo osigurava hermetičnost i sprečava kontaminaciju i gubitak anaerobnih uzročnika.
Posebno napominjemo: materijal iz apscesa je često izuzetno bogat anaerobnim uzročnicima. Upravo ovi uzorci zahtevaju najbrži transport i najstrožu pažnju pri očuvanju anaerobnih uslova.
Uzorci kože i dlake
Za izolaciju patogenih bakterija sa kože, validan uzorak je bris sa površine promenjenog predela. Obavezno uzorkujte i malo dlake sa te zone. Dermatofiti i neki bakterijski patogeni kolonizuju folikule i koren dlake, pa bris bez dlake može biti lažno negativan.
Kod kroničnih kožnih lezija, važno je uzorkovati ivicu aktivne lezije, a ne centar kraste ili necroza. U centru stare lezije prinos vijabilnih uzročnika je obično nizak.
Feces
Feces je validan uzorak za izolaciju enteropatogenih bakterija, naročito kada se klinički sumnja na Salmonella ili Clostridium vrste. U našoj laboratoriji se svaki uzorak koprokulture se ispituje rutinski na prisustyvo Salmonella spp.
Važno: rektalni bris je neprihvatljiv uzorak za ovu indikaciju. Bris uzorkuje sluznicu i malu količinu fecesa, što nije dovoljna količina materijala za pouzdanu kulturu.
Koristite svež feces, prikupljen neposredno pre slanja. Što je uzorak svežiji, to je bolje jer enterobakterije, a posebno Clostridium, gube vijabilnost relativno brzo van domaćina.
Sinovijalna tečnost: brzi transport je kritičan
Uzorkovanje sinovijalne tečnosti vrši se u aseptičnim, operativnim uslovima. Odmah po uzorkovanju, prioritet je transport do laboratorije.
Poseban razlog za hitnost: ako se klinički sumnja na Mikoplazme (karakteristične po artritisu bez prisustva tipičnih bakterioloških parametara), uzorak mora stići do laboratorije u najkraćem roku od uzorkovanja. Mikoplazme su izuzetno osetljive na promene temperature i brzo propadaju — ne ostavljajte ovaj uzorak u frižideru.
Urin
Mikrobiološko ispitivanje urina posebno je osetljivo na prethodno sprovedenu terapiju. Ako je pacijent bio na antibioticima, nalaz urina će gotovo sigurno biti negativan — čak i kada postoji aktivna infekcija.
Pravilo: uzorkujte urin pre početka terapije, ili obezbedite pauzu od terapije od 7 do 10 dana kako bi nalaz bio dijagnostički verodostojan.
Preporučena metoda uzorkovanja je cistoceteza, koja minimizuje kontaminaciju florom donjeg dela urinarnog trakta i kože.
Bioptati tkiva
Tkivni bioptati namenjeni mikrobiološkom pregledu ne smeju se stavljati u formalin. Formalin fiksira tkivo i ubija sve mikroorganizme a uzorak postaje neupotrebljiv za kulturu i PCR.
Svež tkivni materijal dostavite u sterilnoj posudi, po mogućnosti bez dodataka. Ako transport traje duže od sat-dva, kontaktirajte nas radi preporuke za odgovarajući transportni medijum.
Anaerobni uzročnici: kada ih imati na umu?
Anaerobne infekcije su u veterinarskoj praksi često potcenjene, delimično zbog toga što su zahtevne za dijagnostiku. Ipak, anaerobni uzročnici su česti ili dominantni kod sledećih kliničkih slika:
Apscesi svih lokalizacija
Zapaljenje paranalnih žlezda (posebno kod zatvaranja i sekundarnih infekcija)
Posttraumatsko zapaljenje mekog tkiva (ujedi, rane od saobraćajnih udesa)
Osteomijelitis
Postoperativne komplikacije
Piotoraks
Hronične rane koje ne reaguju na standardnu antibiotsku terapiju
Paradentoza
Svaki put kada Vam pacijent ne reaguje očekivano na empirijsku antibiotsku terapiju usmerenu na aerobne uzročnike — razmislite o anaerobima. I, što je jednako važno, uzmite odgovarajući uzorak pre nego što (ponovo) promenite terapiju.
VetPro laboratorija: Partner u mikrobiološkoj dijagnostici
Pravilno uzorkovanje je zajednički projekat. I Vi i mi imamo ulogu u konačnom ishodu. Naš tim je uvek dostupan za konsultaciju pre uzorkovanja, naročito kod specifičnih ili atipičnih slučajeva.
Ako niste sigurni koji uzorak uzeti, kojim redosledom, u kakvu posudu ili na kojoj temperaturi transportovati — javite nam se. Bolje je izgubiti pet minuta na konsultaciji nego ponoviti uzorkovanje.
VetPro specijalistička veterinarska laboratorija Svaki uzorak pregledaju specijalisti veterinarske mikrobiologije.
Posetite nas na vetpro.rs ili nas kontaktirajte direktno za konsultaciju.
Tvoj ljubimac je deo porodice. Želiš mu dobro, zdravlje i dug, srećan život. Ali postoji skrivena opasnost koja može ugroziti njegovo zdravlje i tvoje: paraziti. Nedavno smo analizirali uzorke iz februara 2026. i rezultati su jasni: 7,47% uzoraka bilo je pozitivno na parazite. To znači da je svaki 13. uzorak sadržao parazita koji može štetiti tvom ljubimcu – a u nekim slučajevima i ljudima u domaćinstvu.
U ovom tekstu saznaćeš:
Koji su paraziti najčešći (na osnovu naših podataka)
Kako prepoznati znake infekcije kod psa ili mačke
Zašto je koprološki pregled (pregled stolice) ključan
Kako da zaštitiš porodicu (posebno decu)
Šta možeš da uradiš danas
Koja otkrića pokazuju naši podaci?
Analizom uzoraka iz februara, najčešće smo nalazili sledeće parazite:
Ovo je parazit broj jedan u našim nalazima. Cystoisospora je mikroskopski parazit koji živi u crevima psa ili mačke i može izazvati:
Dijareju (često sa krvlju)
Gubitak apetita
Slabost i umor
Bolove u stomaku
Gubitak težine
Važno: kod mladih životinja simptomi mogu biti izraženiji, a rizik od dehidratacije veći.
2) Giardia – 8,8% pozitivnih uzoraka
Giardia je čest uzrok dugotrajne ili povremene dijareje. Parazit se lako širi u vlažnoj sredini i može izazvati:
Hroničnu dijareju
Gubitak apetita
Gubitak težine
Bolove u stomaku
Slabost
Rizik raste ako pas pije vodu iz lokvi ili se kreće po mestima gde ima mnogo životinja.
3) Toxocara – 40% pozitivnih uzoraka
Toxocara (okrugli crv) je važan i zbog zdravlja ljubimca i zbog higijensko-epidemiološkog aspekta u domaćinstvu. Kod ljubimca može izazvati: je važan i zbog zdravlja ljubimca i zbog higijensko-epidemiološkog aspekta u domaćinstvu. Kod ljubimca može izazvati:
Dijareju
Gubitak apetita
Nadutost
Slabost
Posebno je važno obratiti pažnju na decu i higijenu ruku nakon igre napolju.
Ljubimac ne može da ti kaže da mu nije dobro — zato obrati pažnju na:
Dijareju (naročito ako traje više od nekoliko dana)
Krv u stolici
Gubitak apetita
Nadutost ili bolove u stomaku
Slabost i umor
Gubitak težine
Matnu dlaku
Češanje ili draženje u predelu anusa
Ako vidiš neki od ovih znakova, nemoj čekati – razgovaraj sa veterinarom i uradi pregled.
Zašto redovni koprološki pregled sprečava bolest?
Česta zabluda je: „Moj pas/mačka izgleda zdravo — zašto da testiram?“
Problem je što paraziti mogu postojati i bez jasnih simptoma.
Redovni koprološki pregled (pregled stolice) pomaže da:
Otkriješ parazite pre nego što naprave problem
Smanjiš širenje infekcije u domaćinstvu
Počneš lečenje na vreme, ciljano
Preporuka (praktčno):
Odrasli psi i mačke: 2 puta godišnje
Štenci i mačići (mlađi od 1 godine): 4 puta godišnje
Nakon epizode dijareje ili bolesti
Pre uvođenja novog ljubimca u dom
Kako zaštititi svoju porodicu? (praktični koraci)
1. Koprološki pregled Odnesi uzorak stolice veterinaru ili u laboratoriju.
2. Lečenje po preporuci veterinara Ako je nalaz pozitivan, terapija mora biti sprovedena tačno kako je propisano.
3. Higijena
Peri ruke posle kontakta sa ljubimcem i pre jela
Nauči decu pranju ruku posle igre napolju i sa ljubimcem
Redovno čisti prostor gde ljubimac spava
Ne dozvoli lizanje lica
4. Prevencija
Spreči ljubimca da pije iz lokvi
Spreči jedenje izmeta drugih životinja
Redovno peri igračke i posteljinu
Dijareja profil – detaljna analiza kod dijareje
Ako ljubimac ima dijareju, uzrok bez testiranja često ostaje „pretpostavka“.
Dijareja može biti posledica:
Parazita
Bakterijskih infekcija
Virusa
Stresa
Drugih oboljenja
Zato u takvim slučajevima preporučujemo dijareja profil – detaljniju analizu koja pomaže veterinaru da uvede precizno lečenje. Saznaj više: https://vetpro.rs/usluge-vetpro/
Šta možeš da uradiš danas?
Prikupi uzorak stolice (količina veličine lešnika)
Odnesi veterinaru ili u laboratoriju
Dobij rezultate i, ako treba, započni terapiju
Tvoj ljubimac i tvoja porodica zaslužuju zaštitu — kreni danas.
Zaključak Naši podaci iz februara 2026. pokazuju da su paraziti česti i realan rizik. Dobra vest je da se uz redovne koprološke preglede, pravovremeno lečenje i higijenu, rizik značajno smanjuje. Ovaj tekst je zasnovan na analizi uzoraka iz februara 2026. i ima cilj da podigne svest o važnosti redovnog testiranja.
Zašto električna vozila u logistici veterinarske laboratorije?
Transport uzoraka je deo dijagnostičkog lanca koji direktno utiče na pouzdanost rezultata. Stabilna temperatura, vreme isporuke i pažljivo rukovanje su ključni, posebno za osetljive materijale (npr. citologija, mikrobiologija, hormoni). Kao veterinarska laboratorija u Beogradu, želimo da ovaj deo procesa bude što predvidljiviji, brži i standardizovan.
Šta ovo znači za veterinarske ambulante u Beogradu?
Uvođenjem električnih vozila dobijamo kombinaciju operativnih i kvalitativnih benefita:
Brže i efikasnije preuzimanje uzoraka u Beogradu: agilnost u gradskim uslovima olakšava kretanje i planiranje ruta.
Pouzdaniji transport uzoraka do laboratorije: stabilniji logistički tok znači manje zastoja i bolju kontrolu vremena.
Manji ugljenični otisak: smanjenje emisija u gradskom jezgru je konkretan doprinos zdravijem okruženju.
Održiviji model rada: dugoročno, ovakav pristup podržava odgovornije poslovanje bez kompromisa po pitanju kvaliteta.
Kvalitet uzorka = kvalitet rezultata
Najbolji analizatori i najstroži protokoli ne mogu da nadoknade loše uslove transporta. Zato je za svaku veterinarsku laboratoriju u Beogradu (i šire) presudno da preanalitička faza bude pod kontrolom. Naša logistika uzoraka ostaje fokusirana na ceo put uzorka:
pravilno pakovanje i obeležavanje
poštovanje preporučenih uslova transporta
jasno definisani rokovi i prioriteti (rutinski i urgentni uzorci)
komunikacija sa ambulantom kada je potrebno ponavljanje ili dopuna materijala
Električna vozila su samo jedan deo tog sistema — ali deo koji u Beogradu pravi vidljivu razliku.
Održivost kao deo profesionalne odgovornosti
Veterinarska medicina je, u suštini, briga o životu i zdravlju. U urbanim sredinama, briga o životnoj sredini postaje prirodan nastavak te misije. Naš cilj nije „trend“, već dosledan standard: da dijagnostika bude brza, pouzdana i dostupna — uz što manji uticaj na okolinu.
Kako da organizujete preuzimanje uzoraka?
Ako ste veterinarska ambulanta i tražite veterinarsku laboratoriju u Beogradu, Srbija sa jasnom organizacijom preuzimanja uzoraka, javite nam se. Pomoći ćemo vam da:
odredite optimalno vreme preuzimanja
izaberete odgovarajuću ambalažu i transportne uslove
smanjite rizik od preanalitičkih grešaka
VetPro: veterinarska laboratorija u Beogradu gde se stručnost i inovacija susreću
Uvođenjem električnih vozila za sakupljanje uzoraka u Beogradu spajamo dve stvari koje smatramo nerazdvojnim: vrhunsku dijagnostiku i odgovornost prema zajednici i planeti.
Bruceloza pasa je značajna zoonoza koju izaziva Brucella canis. Psi se povremeno mogu zaraziti i sa B. abortus, B. melitensis i B. suis, ali su te infekcije uglavnom vezane za kontakt sa inficiranom stokom (goveda, ovce i svinje).
Brucella spp. su fakultativni intracelularni patogeni koji se umnožavaju u makrofagima. Brucella canis je gram-negativan kokobacili koji u ćelijama domaćina može da perzistira dugo i da izazove hroničnu infekciju.
Brucella canis je prvi put opisana u SAD 1966. godine gde je prijavljen masovni pobačaj pasa rase bigl. Bruceloza kod pasa je široko rasprostranjena i endemična u Aziji, Africi i Americi. Seroprevalenca se kreće od 1% do 28%. Na osnovu istraživanja iz 2018. godine seroprevalenca kod pasa u Srbiji je iznosila 14,67%.
Bruceloza je veoma zarazna bakterijska bolest koja pogađa sve pse bez obzira na starost ili rasu, iako su najugroženiji psi koji nisu sterilisani ili kastrirani i koji se koriste za uzgoj. Bolest se kod pasa prenosi direktnim kontaktom ili putem parenja. Kliničke manifestacije bruceloze kod pasa uključuju epididimitis, atrofiju testisa i sterilitet kod mužjaka, dok je glavni simptom kod kuja abortus. Iako psi koji su sterilisani nemaju reproduktivne znake bolesti, povremeno mogu da razviju druga stanja kao što su oboljenja oka i diskospondilitis.
Brucella canis se na ljude može preneti putem kontakta sa semenom, urinom i/ili pobačenim fetusima zaraženih životinja. Infekciji su posebno izloženi vlasnici kućnih ljubimaca, ali I osobe koje su u bliskom kontaktu sa psima u odgajivačnicama, kao I veterinari. Klinički znaci bolesti kod ljudi su nespecifični I obuhvataju simptome slične gripu: temperature, glavobolja i bolovi u mišićima.
Dijagnoza
Dijagnoza kod pasa može se postaviti na osnovu reproduktivnih poremećaja. Međutim, bolest kod pasa je često asimptomatska i neki zaraženi psi imaju samo nespecifične znake bolesti.
Brucelozu kod pasa je ponekad teško dijagnostikovati, pa se često koristi kombinacija više laboratorijskih tehnika (izolacija, PCR i serološke metode).
Preporučeni test za detekciju antitela Brucella canis je brzi aglutinacioni test na pločici (RSAT – Rapid Slide Agglutination Test). Pored toga, koristi se i 2-merkaptoetanol (2ME) aglutinacioni test u epruveti (TAT).
Mogu se sprovesti i drugi serološki testovi kao što su AGID, ELISA, indirektni fluorescentni test antitela, fiksacija komplementa ili brzi imunohromatografski test. Konačna dijagnoza se može postići izolacijom B. canis iz životinje.
Za izolaciju Brucella canis, uzorci genitalnog trakta (npr. sperma, vaginalni iscedak, placenta) su često korisniji od krvi, posebno kod životinja sa reproduktivnim znacima. Brucella canis se takođe može otkriti u mleku, urinu i abortiranim fetusima, kao i u tkivima kao što su limfni čvorovi, slezina, prostata, epididimis, testis, materica, jetra, koštana srž i klinički zahvaćeni pršljenovi ili oči. Molekularne metode kao što su konvencionalni i real-time PCR se takođe mogu koristiti u dijagnostici.
Terapija se ne preporučuje pošto je dugotrajna i često bezuspešna. Nažalost, preporuka je da se zaraženi psi eutanaziraju. Stoga je veoma važno vršiti pravovremenu i redovnu kontrolu pasa.
Sistem krvnih grupa kod mačaka se sastoji od do sada poznatih tipova A, B i AB, gde se najčešće javljuju A i B krvne grupe dok je krvna grupa AB veoma retka. Važno je naglasiti da je AB krvna grupa potpuno zasebna krvna grupa a ne rezultat kombinovane krvne krupe A i B. Za ispoljavanje različitih krvnih grupa odgovorni su specifični glikopeptidi (antigeni) na površini eritrocita. Pritom krvne grupe A i B poseduju antitela protiv svakog antigena koji ne poseduju I to na sledeći način: • Mačke sa krvnom grupom A imaju nizak anti-B-titar. • Mačke sa krvnom grupom B imaju visok anti-A-titar • Mačke sa krvnom grupom AB ne poseduju antitela niti na krvnu grupu A niti na krvnu grupu B.
Krvna grupa A je dominatna u odnosu na AB i B, a pritom važi odnos A>AB>B.Iza seroloških krvnih grupa kriju se različite kombinacije genotipova (vidi tabelu), koji igraju važnu ulogu u nasleđivanju.
Krvne grupe
Genotip
A
A/A, A/AB, A/b
AB
AB/AB, AB/b
B
bb
Za odgajivače i držaoce mačaka je poznavanje krvne grupe ljubimca bitno iz dva razloga:
• U slučaju potrebe za transfuzijom Ukoliko mačka koja ima B krvnu grupu dobije krv od mačke koja ima A ili AB krvnu grupu, može doći do pojave teške hemolitičke anemije sa anafilaktičkim šokom. U obrnutom slučaju, ako mačka koja ima krvne grupe A ili AB dobije krv od mačke koja ima B krvnu grupu, simptomi su mnogo manje izraženi.
• Zbog Feline Neonatale Isoerythrolyse (FNI) dolazi do lize eritrocita kod novorođenih maćiča ( Fading Kitten Syndrom).
Za odgajivače i držaoce mačaka je poznavanje krvne grupe ljubimca bitno iz dva razloga:
• U slučaju potrebe za transfuzijom Ukoliko mačka koja ima B krvnu grupu dobije krv od mačke koja ima A ili AB krvnu grupu, može doći do pojave teške hemolitičke anemije sa anafilaktičkim šokom. U obrnutom slučaju, ako mačka koja ima krvne grupe A ili AB dobije krv od mačke koja ima B krvnu grupu, simptomi su mnogo manje izraženi.
• Zbog Feline Neonatale Isoerythrolyse (FNI) dolazi do lize eritrocita kod novorođenih maćiča ( Fading Kitten Syndrom).
Izoeritroliza se javlja kada mačići krvne grupe A ili AB preko kolostruma mačke koja je B krvne grupe, unesu anti-A-antitela protiv sopstvenih eritrocita i to u prvih nekoliko časova života. Eritrociti mlade jedinke hemolizuju nakon vezivanja antitela za njihovu površinu i pokretanja imunološke reakcije organizma. Metabolizam mačića je na ovaj način poremećen I mačići veoma često uginjavaju usled složenih patoloških procesa u organizmu. Simptomi NFI su najčešće nevoljnost za sisanjem, urin tamne boje, gubitak telesne mase, opšta slabost, nekroza vrha repa.
Serološki test
Serološki test prepoznaje krvne grupe A i B I, veoma retku, AB krvnu grupu (AB < 1%). Serološki test daje informaciju samo o krvnoj grupi,bez informacije o genotipu. U tom smislu serološki test ne raspoznaje recesivne, za krvnu grupu B odgovorne alele b, koji mogu da budu sakriveni u okviru krvne grupe A i AB. Ova metoda se preporučuje za rase mačaka kod kojih se češće javlja AB grupa. Za serološki test je potreban uzorak krvi (0,5 ml EDTA krvi)
Genetski test
Genetsko testrianje krvnih grupa ne može da pravi razliku između krvnih grupa A i AB tako da se aleli označavaji sa „N“ . Ovom metodom se može identifikovati recesivni alel b koji samo u homozigotnom obliku predstavlja krvnu grupu B. Mačke kod kojih je prisutan alela b u heterozigotnom obliku, mogu imati serološku grupu A ili retku krvnu grupu AB. Genetski test se preporučuje za sve odgajivače koji žele da saznaju da li njihova mačka nosi recesivni alel b u homozigotnom ili heterozigotnom obliku. Za ovaj test je potreban uzorak krvi (0,5 ml EDTA krvi) ili bris bukalne sluzokože Praktičnost ovog test ogleda se u tome sto se može koristiti u najranijem dobu, čak i neposredno po rodjenju mačića.
Savet: Kod nekih jedinki rase Ragdoll ili Turska angora mačka rezultati dobijeni genetskim i serološkim analizama ne koreliraju. Kod ovih rasa se samo genetska analiza krvnih grupa.(Ili samo serološko, ili i genetsko i serološko)
Moguće su sledeće kombinacije genotipova:
N/N
Životinje su nosioci alela A i/ ili AB. Serološka krvna grupa odgovara grupi A ili AB. Genotip odgovara A/A ili A/ AB ili AB/AB.
N/b
Životinje su nosioci alela A ili AB i recesivnog alela b. Serološka krvna grupa odgovara grupi A ili AB . Genotip je A/b ili AB/b. Alel A odnosno AB i alel b se dalje nasleđuju sa 50% verovatnoće
b/b
Životinje koje su nosioci recesivnog alela b u homozigotnom obliku imaju serološku krvnu grupu B. Genotip je bb. Alel b će sa 100% verovatnoće biti dalje nasleđen.
Uzgajanje Kako bi se izbegla opasnost od moguće izoeritrolize kod životinja, odgajivač bi trebalo da se informiše oko krvne grupe i koji sve genotipovi mogu da postojoje krvne grupe. U osnovi postoji uvek opasnost kod parenja jedinki sa različitim krvnim grupama od izoertirolize koja je u zavisnosti od prethodno navedenih kombinacija krvnih grupa roditelja različitog intenziteta. Obavezno izbegavati sparivanje mačke krvne grupe B sa mačorom krvne grupe A. Za odgajivače je stoga od posebnog značaja blagovremeno informisanje o genetskim predispozicijama njegove životinje. Genetski test daje najjasniju informaciju o prisustvu recesivnog alela b. Uzimajući u obzir informacije o genetskim predispozicijama, odgajivači mogu bolje planirati parenje Šema ukrštanja
Parenje sa visokim rizikom za nastanak neonatalne izoeritrolize (NI) kod potomstva
Mačor
A
A
mačka
b
Ab
Ab
b
Ab
Ab
100% potomaka ima krvnu grupu A i nosioci su alela b. Svi potomci imaju visok rizik za nastanak NI.
Mačor
A
b
mačka
b
Ab
bb
b
Ab
bb
50% potomstva ima krvnu grupu A i nosioci su alela b, tako da imaju visok rizik za NI.
50 % potomstva ima krvnu grupu kao i majka (B), samim tim ne postoji rizik za nastanak NI.
Parenje sa niskim rizikom za nastanak neonatalne izoeritrolize potomstva
Mačor
b
b
Mačka
A
Ab
Ab
b
bb
bb
50% potomstva ima istu krvnu grupu kao majka (A) i takodje su nosioci alela b. Ovo potomstvo (Ab) ima nulti rizik za razvijanje NI.
50% potomaka ima krvnu grupu bb i imaju nizak rizik za nastanak NI.
Mačor
A
b
Mačka
A
AA
Ab
b
Ab
Bb
75% potomstva ima krvnu grupu kao i majka (A), dok 25% ima A/A genotip.
50% potomstva su nosioci alela b.
25 % potomstva ima krvnu grupu B(bb) I samim tim postoji nizak nivo rizika za nastanak NI.
Jedini način da dobijemo podatke koje možemo uporediti sa primerima navedenim u tabelama, jeste korišćenje i serološke i genetske metode kod iste jedinke.
Za sve detalje vezane za vrstu analize, vrstu uzorka i način uzorkovanja vam stojimo na raspolaganju
