Tvoj ljubimac je deo porodice. Želiš mu dobro, zdravlje i dug, srećan život. Ali postoji skrivena opasnost koja može ugroziti njegovo zdravlje i tvoje: paraziti. Nedavno smo analizirali uzorke iz februara 2026. i rezultati su jasni: 7,47% uzoraka bilo je pozitivno na parazite. To znači da je svaki 13. uzorak sadržao parazita koji može štetiti tvom ljubimcu – a u nekim slučajevima i ljudima u domaćinstvu.
U ovom tekstu saznaćeš:
Koji su paraziti najčešći (na osnovu naših podataka)
Kako prepoznati znake infekcije kod psa ili mačke
Zašto je koprološki pregled (pregled stolice) ključan
Kako da zaštitiš porodicu (posebno decu)
Šta možeš da uradiš danas
Koja otkrića pokazuju naši podaci?
Analizom uzoraka iz februara, najčešće smo nalazili sledeće parazite:
Ovo je parazit broj jedan u našim nalazima. Cystoisospora je mikroskopski parazit koji živi u crevima psa ili mačke i može izazvati:
Dijareju (često sa krvlju)
Gubitak apetita
Slabost i umor
Bolove u stomaku
Gubitak težine
Važno: kod mladih životinja simptomi mogu biti izraženiji, a rizik od dehidratacije veći.
2) Giardia – 8,8% pozitivnih uzoraka
Giardia je čest uzrok dugotrajne ili povremene dijareje. Parazit se lako širi u vlažnoj sredini i može izazvati:
Hroničnu dijareju
Gubitak apetita
Gubitak težine
Bolove u stomaku
Slabost
Rizik raste ako pas pije vodu iz lokvi ili se kreće po mestima gde ima mnogo životinja.
3) Toxocara – 40% pozitivnih uzoraka
Toxocara (okrugli crv) je važan i zbog zdravlja ljubimca i zbog higijensko-epidemiološkog aspekta u domaćinstvu. Kod ljubimca može izazvati: je važan i zbog zdravlja ljubimca i zbog higijensko-epidemiološkog aspekta u domaćinstvu. Kod ljubimca može izazvati:
Dijareju
Gubitak apetita
Nadutost
Slabost
Posebno je važno obratiti pažnju na decu i higijenu ruku nakon igre napolju.
Ljubimac ne može da ti kaže da mu nije dobro — zato obrati pažnju na:
Dijareju (naročito ako traje više od nekoliko dana)
Krv u stolici
Gubitak apetita
Nadutost ili bolove u stomaku
Slabost i umor
Gubitak težine
Matnu dlaku
Češanje ili draženje u predelu anusa
Ako vidiš neki od ovih znakova, nemoj čekati – razgovaraj sa veterinarom i uradi pregled.
Zašto redovni koprološki pregled sprečava bolest?
Česta zabluda je: „Moj pas/mačka izgleda zdravo — zašto da testiram?“
Problem je što paraziti mogu postojati i bez jasnih simptoma.
Redovni koprološki pregled (pregled stolice) pomaže da:
Otkriješ parazite pre nego što naprave problem
Smanjiš širenje infekcije u domaćinstvu
Počneš lečenje na vreme, ciljano
Preporuka (praktčno):
Odrasli psi i mačke: 2 puta godišnje
Štenci i mačići (mlađi od 1 godine): 4 puta godišnje
Nakon epizode dijareje ili bolesti
Pre uvođenja novog ljubimca u dom
Kako zaštititi svoju porodicu? (praktični koraci)
1. Koprološki pregled Odnesi uzorak stolice veterinaru ili u laboratoriju.
2. Lečenje po preporuci veterinara Ako je nalaz pozitivan, terapija mora biti sprovedena tačno kako je propisano.
3. Higijena
Peri ruke posle kontakta sa ljubimcem i pre jela
Nauči decu pranju ruku posle igre napolju i sa ljubimcem
Redovno čisti prostor gde ljubimac spava
Ne dozvoli lizanje lica
4. Prevencija
Spreči ljubimca da pije iz lokvi
Spreči jedenje izmeta drugih životinja
Redovno peri igračke i posteljinu
Dijareja profil – detaljna analiza kod dijareje
Ako ljubimac ima dijareju, uzrok bez testiranja često ostaje „pretpostavka“.
Dijareja može biti posledica:
Parazita
Bakterijskih infekcija
Virusa
Stresa
Drugih oboljenja
Zato u takvim slučajevima preporučujemo dijareja profil – detaljniju analizu koja pomaže veterinaru da uvede precizno lečenje. Saznaj više: https://vetpro.rs/usluge-vetpro/
Šta možeš da uradiš danas?
Prikupi uzorak stolice (količina veličine lešnika)
Odnesi veterinaru ili u laboratoriju
Dobij rezultate i, ako treba, započni terapiju
Tvoj ljubimac i tvoja porodica zaslužuju zaštitu — kreni danas.
Zaključak Naši podaci iz februara 2026. pokazuju da su paraziti česti i realan rizik. Dobra vest je da se uz redovne koprološke preglede, pravovremeno lečenje i higijenu, rizik značajno smanjuje. Ovaj tekst je zasnovan na analizi uzoraka iz februara 2026. i ima cilj da podigne svest o važnosti redovnog testiranja.
Zašto električna vozila u logistici veterinarske laboratorije?
Transport uzoraka je deo dijagnostičkog lanca koji direktno utiče na pouzdanost rezultata. Stabilna temperatura, vreme isporuke i pažljivo rukovanje su ključni, posebno za osetljive materijale (npr. citologija, mikrobiologija, hormoni). Kao veterinarska laboratorija u Beogradu, želimo da ovaj deo procesa bude što predvidljiviji, brži i standardizovan.
Šta ovo znači za veterinarske ambulante u Beogradu?
Uvođenjem električnih vozila dobijamo kombinaciju operativnih i kvalitativnih benefita:
Brže i efikasnije preuzimanje uzoraka u Beogradu: agilnost u gradskim uslovima olakšava kretanje i planiranje ruta.
Pouzdaniji transport uzoraka do laboratorije: stabilniji logistički tok znači manje zastoja i bolju kontrolu vremena.
Manji ugljenični otisak: smanjenje emisija u gradskom jezgru je konkretan doprinos zdravijem okruženju.
Održiviji model rada: dugoročno, ovakav pristup podržava odgovornije poslovanje bez kompromisa po pitanju kvaliteta.
Kvalitet uzorka = kvalitet rezultata
Najbolji analizatori i najstroži protokoli ne mogu da nadoknade loše uslove transporta. Zato je za svaku veterinarsku laboratoriju u Beogradu (i šire) presudno da preanalitička faza bude pod kontrolom. Naša logistika uzoraka ostaje fokusirana na ceo put uzorka:
pravilno pakovanje i obeležavanje
poštovanje preporučenih uslova transporta
jasno definisani rokovi i prioriteti (rutinski i urgentni uzorci)
komunikacija sa ambulantom kada je potrebno ponavljanje ili dopuna materijala
Električna vozila su samo jedan deo tog sistema — ali deo koji u Beogradu pravi vidljivu razliku.
Održivost kao deo profesionalne odgovornosti
Veterinarska medicina je, u suštini, briga o životu i zdravlju. U urbanim sredinama, briga o životnoj sredini postaje prirodan nastavak te misije. Naš cilj nije „trend“, već dosledan standard: da dijagnostika bude brza, pouzdana i dostupna — uz što manji uticaj na okolinu.
Kako da organizujete preuzimanje uzoraka?
Ako ste veterinarska ambulanta i tražite veterinarsku laboratoriju u Beogradu, Srbija sa jasnom organizacijom preuzimanja uzoraka, javite nam se. Pomoći ćemo vam da:
odredite optimalno vreme preuzimanja
izaberete odgovarajuću ambalažu i transportne uslove
smanjite rizik od preanalitičkih grešaka
VetPro: veterinarska laboratorija u Beogradu gde se stručnost i inovacija susreću
Uvođenjem električnih vozila za sakupljanje uzoraka u Beogradu spajamo dve stvari koje smatramo nerazdvojnim: vrhunsku dijagnostiku i odgovornost prema zajednici i planeti.
Bolesti pankreasa predstavljaju značajan dijagnostički izazov u veterinarskoj medicini malih životinja. Pankreas ima dvostruku funkciju – egzokrinu (sekrecija digestivnih enzima) i endokrinu (lučenje insulina i glukagona). Disfunkcija bilo kog dela ovog organa može dovesti do ozbiljnih poremećaja, a najčešće dijagnostikovane bolesti su egzokrina pankreasna insuficijencija (EPI) i pankreatitis.
Klinički znaci ovih oboljenja su često nespecifični. Dijareja, gubitak telesne mase, povraćanje, anoreksija ili abdominalni bol. Zbog toga laboratorijski testovi imaju centralnu ulogu u dijagnostici. Najznačajniji parametri su TLI (trypsin-like immunoreactivity) i lipaza DGGR, koji omogućavaju pouzdano razlikovanje između EPI i pankreatitisa.
Egzokrina pankreasna insuficijencija (EPI) i TLI
EPI nastaje kao posledica gubitka acinarnih ćelija i nemogućnosti lučenja dovoljne količine digestivnih enzima. Najčešći uzrok kod pasa je pankreasna acinarna atrofija (PAA), dok kod starijih jedinki to mogu biti posledice hroničnog pankreatitisa.
TLI test predstavlja zlatni standard za dijagnozu EPI. Meri koncentraciju tripsina i tripsinogena u serumu.
Kod zdravih pasa TLI vrednosti se kreću u uskom referentnom opsegu, dok kod EPI dolazi do značajnog smanjenja (<2.5 µg/L).
TLI ima visoku specifičnost, ali može biti blago povišen kod akutnog pankreatitisa usled oslobađanja enzima u cirkulaciju.
Klinički značaj: svakom psu sa hroničnom dijarejom, gubitkom kondicije i polifagijom, treba uraditi TLI radi isključivanja EPI.
Pankreatitis i lipaza DGGR
Pankreatitis je jedna od najčešćih bolesti pankreasa kod pasa i mačaka, ali i dijagnostički izazovnija. Ultrazvuk može biti od pomoći, ali nije dovoljno senzitivаn u ranim fazama. Zbog toga se u praksi najčešće oslanja na biohemijske markere, pre svega pankreasne lipaze.
DGGR metodologija
• Koristi sintetički supstrat DGGR (1,2-o-dilauryl-rac-glycero-3-glutaric acid-(6′-methylresorufin) ester).
• Specifično meri aktivnost pankreasne lipaze, za razliku od klasičnih lipaza koje mogu biti povišene i kod drugih oboljenja (npr. bolesti jetre ili gastrointestinalnih poremećaja).
• Odlično korelira sa cPLI (canine pancreatic lipase immunoreactivity), koji se smatra referentnim testom za dijagnozu pankreatitisa.
Prednosti DGGR u odnosu na cPLI
1. Dostupnost: može se raditi u rutinskim biohemijskim laboratorijama.
2. Brzina: rezultat je dostupan istog dana, za razliku od cPLI koji se radi u referentnim laboratorijama.
3. Cena: DGGR je značajno povoljniji.
4. Praćenje: omogućava dinamičko praćenje pacijenta tokom terapije.
Praktična primena u kliničkoj praksi
• Sumnja na EPI → uraditi TLI (najpouzdaniji test).
• Sumnja na pankreatitis → započeti sa DGGR lipazom; ukoliko rezultati nisu jasni, cPLI može biti potvrdan test.
• Monitoring → DGGR lipaza je pogodnija za ponovljena merenja tokom terapije i praćenja oporavka.
Dijagnostika pankreasnih bolesti kod pasa zahteva kombinaciju kliničkih podataka, vizuelizacionih metoda i specifičnih laboratorijskih testova. TLI je nezamenljiv u otkrivanju EPI, dok je DGGR lipaza praktičan, brz i pouzdan marker pankreatitisa, koji u svakodnevnoj praksi često nadmašuje cPLI po dostupnosti i primeni.
1. Steiner JM, Williams DA. Exocrine pancreatic insufficiency in the dog and cat: diagnostic approach and management. Vet Clin North Am Small Anim Pract. 1997;27(1):67-91.
2. Xenoulis PG. Diagnosis of pancreatitis in dogs and cats. J Small Anim Pract. 2015;56(1):13-26.
3. Kook PH, Oppliger S, Riond B, Reusch CE. Evaluation of the diagnostic specificity of serum lipase and DGGR lipase assays for pancreatitis in dogs. J Vet Intern Med. 2014;28(2):479–487.
4. Cridge H, MacLeod AG, Pachtinger GE, Mackin AJ, Sullivant AM. Pancreatitis in dogs: a review. J Small Anim Pract. 2021;62(6):409–423.
5. Trivedi S, Marks SL, Kass PH, Luff JA, Keller SM, Johnson EG. Sensitivity and specificity of canine pancreas-specific lipase (cPLI) and DGGR lipase for the diagnosis of pancreatitis in dogs. J Vet Intern Med. 2011;25(6):1241–1247.
Koncentracija TSH je obično povećana kod pacijenata sa hipotireoidizmom usled nedostatka negativne povratne sprege.
TSH je protein koji je specifičan za vrstu, tako da je za tačan rezultat neophodno koristiti odgovarajuće testove. Kod eutireodinog sindroma TSH može biti povećan. Kod oko 35% pasa koji boluju od hipotireoidizma koncentracija TSH može biti u okviru fizioloških vrednosti, pa se u tim slučajevima preporučuje kombinovanje TSH i FT4 vrednosti u cilju povećanja osetljivosti testiranja.
Ukupan T4 :
Koncentracija je obično smanjena kod pacijenata koji boluju od hipotireoidizma ili se nalazi blizu donje granice referentnih vrednosti.
Pošto koncentracija T4 varira u toku dana, dijagnoza hipotireoidizma ne bi smela da se zasniva samo na jednoj vrednosti koja je ispod donje granice očekivanih vrednosti. Kod preko polovine zdravih pasa i mačaka vrednost ukupnog T4 može biti niža od očekivane.
Postoji veliki broj razloga zbog kojih T4 može biti nizak a koji nemaju veze sa poremećajima rada štitne žlezde. Upotreba lekova ( glukokortikoidi, trimetoprim-sulfa, fenobarbital, klomipramin, salicilati ), stanja kao što su trudnoća, estrus, gojaznost, hiperadrenokorticizam, hipoadrenokorticizam, infekcije, bubrežne insuficijencije i insuficijencija jetre, diabetes mellitus. Pacijenti kod kojih je koncentracija ukupnog T4 veća od 20 nmol/L, najverovatnije ne boluju od hipotireoidizma.
Eutireoidni sindrom (Euthyreoid Sick Syndrome) je stanje gde konkurentno oboljenje dovodi do smanjenog metabolizma štitne žlezde i do smanjene koncentracije hormona u cirkulaciji. Ovi pacijenti su na ćelijskom nivou eutireoidni i klinički nemaju hipotireoidizam. Zbog ovog sindroma je bitan detaljan klinički pregled.
FT4 :
Slobodan T4 je metabolička forma T4. Određivanje koncentracije FT4 precizno daje informaciju o tireoidnom statusu pacijenta. Takođe, vrednost FT4 varira u toku dana, a kod nekih hipotireoidnih pacijenta vrednosti mogu biti blizu donje granice očekivanih vrednosti.
T3 :
Ovaj hormon se u najvećem delu nalazi intracelularno, tako da je koncentracija T3 u cirkulaciji relativno niska. Koristi se kao dodatna potvrda niskoj koncentraciji T4, kako bi se sa većom sigurnošću potvrdila dijagnoza hipotireoidizma.
SDMA :
Hipotireoidizam se u nekoliko studija povezuje sa smanjenom glomerularnom filtracijom kod pasa i mačaka. Koncentracija SDMA je bila značajno povećana u grupi pasa sa hipotireoidizmom.
Poznavanje tumačenja laboratorijskih nalaza je kontinuirani proces. Uz stalnu edukaciju i iskustvo, veterinari mogu unaprediti svoje veštine interpretacije, čime se poboljšava kvalitet brige koju pružamo našim pacijentima.
Saradnja sa stručnim timom specijalističke laboratorije takođe je ključna, jer njihovo znanje i ekspertiza mogu pružiti dodatnu smernice, koje su često neophodne za kompletno razumevanje nalaza.
Na našim radionicama ćemo se dotaći i ove teme. Kontaktirajte nas i informišite se više.
Razlika između osetljivosti (S) i rezistentnosti (R)
U čemu je razlika između osetljivosti (S) i rezistentnosti (R) na rezultatu mikrobiološkog ispitivanja?
Određivanje da li je izolovana bakterijska kultura osetljiva ili rezistentna na određeni antibiotik se obavljalo disk difuzionom (Kirby Bauer) metodom. Širina zone inhibicije rasta bakterija oko ispitivanog antibiotika omogućava mikrobiologu da donese odluku da li se izolovana kultura smatra osetljivom ili rezistentnom na neki antibiotik. Ovom vrstom ispitivanja se ne dobija kvantifikacija antibiotika koja je efektivna u inhibiciji rasta ispitivanog mikroorganizma, a metoda je subjektivna i poseduje nizak stepen reproducibilnosti.
Minimalna inhibiciona koncentracija (MIC) predstavlja minimalnu koncentraciju antibiotika ( μg/mL), koji inhibira rast izolovane bakterijske populacije u invitro uslovima. Određivanje MIC broja je omogućeno korišćenjem mikrobiološke metode na Vitek platformi koju koristimo u kliničkoj mikrobiologiji Vetpro laboratorije. Omogućava brzo i pouzdano ispitivanje antimikrobne rezistencije, a rezultat pored klasifikacije antibiotika na osetljive i rezistentne uključuje i minimalnu inhibicionu koncentraciju antibiotika.
MIC vrednost je različita sa različite bakterijske vrste, sojeve u okviru iste grupe patogena, a MIC vrednost jednog antibiotika se ne može porediti sa vrednostima drugog antibiotika. Upotrebom automatskog sistema ispitivanja osetljivosti bakterija u laboratoriji Vetpro, omogućili smo najpreciznije moguće određivanje (grupe) antibiotika koja je najefektivnija protiv izolovanog mikroorganizma. MIC se izveštava kao brojčana vrednost i čini sastavni deo svakog izveštaja. Vrednosti mogu biti ispod (<=) granice merenja ili iznad (>=).
Tumačenje MIC (minimalna inhibitorna koncentracija) vrednosti
Kako se tumači MIC vrednost?
Tumačenje MIC vrednosti dobijene ispitivanjem se vrši na osnovu standarda donetih od strane CLSIa i EUCASTa. Ovim standardima su definisane granice kojima se pravi razlika između osetljivog (S), srednje osetljivog (I) i rezistentnog (R) tumačenja MIC vrednosti. Preispituju se na godišnjem nivou i dopunjavaju novim dokumentovanim podacima o mikrobnoj rezistenciji na globalnom nivou. Visoke vrednosti MICa se tumače kao rezistentno, niske vrednosti kao osetljivo. Granična vrednost* (Breakpoint) je najniža vrednost MICa kod koje počinje rezistentno (R) kao tumačenje.
MIC (ug/mL)
0.12
0.25
0.5
1
2
4
Tumačenje
S
S
S
I
I
R*
S – osetljivo. Očekuje se da će antibiotik koji se koristi u preporučenoj prosečnoj terapijskoj dozi biti efektivan tokom terapije.
I – srednje osetljivo. Očekuje se da će antibiotik koji se koristi u višim terapijskim dozama biti efektivan tokom terapije.
R – rezistentno. Ne očekuje se da antibiotska terapija antibiotikom označenim sa R bude efektivna na izolovan mikroorganizam.
Da li postoji razlika između rezistencije različitih bakterija na antibiotike?
Različite bakterije poseduju i stalno razvijaju nove mehanizme rezistencije. Zbog ovih razlika, ispitivanje rezistencije u laboratoriji mora da bude prilagođeno vrsti i soju izolovanih mikroorganizama. Podela bakterija na gram pozitivne i gram negativne predstavlja prvi korak u daljem ispitivanju rezistencije. Zbog urođenih mehanizama rezistencije koje poseduju određene bakterije, osetljivost antibiotika na koje su ovi mikroorganizmi rezistentni se ne ispituje, na primer osetljivost Pseudomonas bakterija na penicilinske preparate. Ovo je jedan od razloga zašto se antibiogram za gram pozitivne i gram negativne bakterije značajno razlikuje.
Kako odabrati odgovarajući antibiotik?
U našim izveštajima se trudimo da pravilno preporučimo antibiotike, a odluka mikrobiologa se zasniva na više različitih kriterijuma.
Fenobarbiton je antikonvulzivni lek. Indikovan je u slučajevima akutnih napada opasnih po život pacijenta, ali i u okviru menadžmenta konvulzija tokom dugog vremenskog perioda. Fenobarbiton je najčešće prvi lek izbora u ovakvim slučajevima i dobro deluje bez obzira na primarne uzroke napada, koji mogu biti posledica trovanja, infektivnih stanja, epilepsije i/ili neoplazija na mozgu.
U slučajevima dugotrajne terapije u cilju kontrole konvulzija, redovno praćenje koncentracije fenobarbitona u krvi je od značaja za zdravlje i dobrobit pacijenata. Terapijske koncentracije koje su više od gornje vrednosti (150.0 umol/L), dovode do nepovratnih oštećenja ćelija jetre.
Na osnovu doze fenobarbitona koju pacijent unese oralno u organizam ni na koji način nije moguće predvideti koncentraciju koju ovaj lek postiže u krvi. Ovaj odnos je različit od pacijenta do pacijenta i zavisi od mnogo faktora. Jedan od njih je i vreme unosa hrane u odnosu na trenutak davanja terapije.
Praćenje i prilagodjavanje terapijske koncentracije fenobarbitona je neophodno na početku uvođenja ovok leka. Pored nekoliko protokola za praćenje koncentracije u krvi, najbitnije je posmatranje kliničke slike, odnosno stepena učestalosti konvulzija.
Preporuke ACVIMa su sledeće:
Prvi uzorak bi trebalo testirati 14 dana nakon početka terapije.
Drugi uzorak bi trebalo testirati 6 sedmica nakon početka terapije.
Na svakih 6 meseci bi trebalo kontrolisati koncentraciju u krvi, ukoliko je pacijent ima barem 2 napada u tom periodu.
Odredjivanje koncentracije u krvi bi trebalo ponoviti 14 dana nakon promena u terapijskoj dozi.
Vreme za koje se fenobarbiton razgradi u jetri pacijenta varira izmedju 24 i 72 sata. Oralna terapija bi zbog toga trebalo da se daje na 12 do 24 sata. Koncentracija u krvi varira u toku dana. Najvišu koncentraciju fenobarbiton postiže 2 do 6 sati nakon davanja terapije. Nakon toga koncentracija opada do trenutka davanja nove doze leka. Za odredjivanje koncentracije fenobarbitona se preporučuje uzorkovanje neposredno pre davanja terapije, jer je to teorijski najniža koncentracija koju lek postiže u krvi.
Pošto postoji velika individualna razlika izmedju pacijenata u metabolisanju fenobarbitona, pored praćenja koncentracije u krvi, neophodno je uzeti u obzir kliničku sliku, nalaze kliničkog pregleda, rezultate hematoloških i biohemijskih pretraga i rezultate drugih dijagnostičkih procedura.
Zbog odredjenog stepena toksičnosti u slučajevima dugotrajne terapije, potrebo je kontrolisati opšte stanje organizma uz pomoć fenobarbiton monitoring profila, opšteg profila i uz pomoć stimulacionog testa žučnih kiselina.
