Bolesti pankreasa predstavljaju značajan dijagnostički izazov u veterinarskoj medicini malih životinja. Pankreas ima dvostruku funkciju – egzokrinu (sekrecija digestivnih enzima) i endokrinu (lučenje insulina i glukagona). Disfunkcija bilo kog dela ovog organa može dovesti do ozbiljnih poremećaja, a najčešće dijagnostikovane bolesti su egzokrina pankreasna insuficijencija (EPI) i pankreatitis.
Klinički znaci ovih oboljenja su često nespecifični. Dijareja, gubitak telesne mase, povraćanje, anoreksija ili abdominalni bol. Zbog toga laboratorijski testovi imaju centralnu ulogu u dijagnostici. Najznačajniji parametri su TLI (trypsin-like immunoreactivity) i lipaza DGGR, koji omogućavaju pouzdano razlikovanje između EPI i pankreatitisa.
Egzokrina pankreasna insuficijencija (EPI) i TLI
EPI nastaje kao posledica gubitka acinarnih ćelija i nemogućnosti lučenja dovoljne količine digestivnih enzima. Najčešći uzrok kod pasa je pankreasna acinarna atrofija (PAA), dok kod starijih jedinki to mogu biti posledice hroničnog pankreatitisa.
TLI test predstavlja zlatni standard za dijagnozu EPI. Meri koncentraciju tripsina i tripsinogena u serumu.
Kod zdravih pasa TLI vrednosti se kreću u uskom referentnom opsegu, dok kod EPI dolazi do značajnog smanjenja (<2.5 µg/L).
TLI ima visoku specifičnost, ali može biti blago povišen kod akutnog pankreatitisa usled oslobađanja enzima u cirkulaciju.
Klinički značaj: svakom psu sa hroničnom dijarejom, gubitkom kondicije i polifagijom, treba uraditi TLI radi isključivanja EPI.
Pankreatitis i lipaza DGGR
Pankreatitis je jedna od najčešćih bolesti pankreasa kod pasa i mačaka, ali i dijagnostički izazovnija. Ultrazvuk može biti od pomoći, ali nije dovoljno senzitivаn u ranim fazama. Zbog toga se u praksi najčešće oslanja na biohemijske markere, pre svega pankreasne lipaze.
DGGR metodologija
• Koristi sintetički supstrat DGGR (1,2-o-dilauryl-rac-glycero-3-glutaric acid-(6′-methylresorufin) ester).
• Specifično meri aktivnost pankreasne lipaze, za razliku od klasičnih lipaza koje mogu biti povišene i kod drugih oboljenja (npr. bolesti jetre ili gastrointestinalnih poremećaja).
• Odlično korelira sa cPLI (canine pancreatic lipase immunoreactivity), koji se smatra referentnim testom za dijagnozu pankreatitisa.
Prednosti DGGR u odnosu na cPLI
1. Dostupnost: može se raditi u rutinskim biohemijskim laboratorijama.
2. Brzina: rezultat je dostupan istog dana, za razliku od cPLI koji se radi u referentnim laboratorijama.
3. Cena: DGGR je značajno povoljniji.
4. Praćenje: omogućava dinamičko praćenje pacijenta tokom terapije.
Praktična primena u kliničkoj praksi
• Sumnja na EPI → uraditi TLI (najpouzdaniji test).
• Sumnja na pankreatitis → započeti sa DGGR lipazom; ukoliko rezultati nisu jasni, cPLI može biti potvrdan test.
• Monitoring → DGGR lipaza je pogodnija za ponovljena merenja tokom terapije i praćenja oporavka.
Dijagnostika pankreasnih bolesti kod pasa zahteva kombinaciju kliničkih podataka, vizuelizacionih metoda i specifičnih laboratorijskih testova. TLI je nezamenljiv u otkrivanju EPI, dok je DGGR lipaza praktičan, brz i pouzdan marker pankreatitisa, koji u svakodnevnoj praksi često nadmašuje cPLI po dostupnosti i primeni.
1. Steiner JM, Williams DA. Exocrine pancreatic insufficiency in the dog and cat: diagnostic approach and management. Vet Clin North Am Small Anim Pract. 1997;27(1):67-91.
2. Xenoulis PG. Diagnosis of pancreatitis in dogs and cats. J Small Anim Pract. 2015;56(1):13-26.
3. Kook PH, Oppliger S, Riond B, Reusch CE. Evaluation of the diagnostic specificity of serum lipase and DGGR lipase assays for pancreatitis in dogs. J Vet Intern Med. 2014;28(2):479–487.
4. Cridge H, MacLeod AG, Pachtinger GE, Mackin AJ, Sullivant AM. Pancreatitis in dogs: a review. J Small Anim Pract. 2021;62(6):409–423.
5. Trivedi S, Marks SL, Kass PH, Luff JA, Keller SM, Johnson EG. Sensitivity and specificity of canine pancreas-specific lipase (cPLI) and DGGR lipase for the diagnosis of pancreatitis in dogs. J Vet Intern Med. 2011;25(6):1241–1247.
CRP je protein koji jetra proizvodi kada u telu postoji upala ili oštećenje tkiva. Njegov nivo u krvi raste već za 4–24h nakon infekcije, povrede ili bolesti, što ga čini korisnim u veterinarskoj dijagnostici.
Normalan i povišen CRP kod pasa
Normalan nivo: manje od 10 mg/L (kod zdravih pasa).
Povišen nivo: može skočiti 10 do 1000 puta u zavisnosti od bolesti. Najviši nivo obično se javlja 24–48h nakon početka upale.
Kada je CRP koristan?
CRP se koristi za:
Dijagnozu – pomaže pri otkrivanju infekcija (npr. parvovirus), upala (pankreatitis) ili tumora.
Praćenje lečenja – ako terapija deluje, CRP opada za 18–24h.
Procenu težine bolesti – veći CRP često znači ozbiljniju upalu.
Prednosti u odnosu na druge testove
Brži odgovor: CRP raste pre belih krvnih zrnaca.
Pouzdaniji: ne utiču na njega kortikosteroidi ili druge terapije.
Univerzalan: nije vezan za rasu, starost ili pol psa.
Kako se koristi u praksi?
Prva poseta veterinaru – CRP se meri ako pas ima simptome upale (temperatura, slabost).
Kontrola nakon 24h – da li lečenje deluje?
Dalje praćenje – redovna merenja dok se nivo ne vrati u normalu.
Zaključak:
CRP je pouzdan i brz pokazatelj upale kod pasa. Veterinarima pomaže da:
Brže postave dijagnozu
Procene efikasnost terapije
Spreče komplikacije
Ako vaš pas ima simptome infekcije ili upale, pitajte veterinara da li je potrebno merenje CRP-a.
Savet: CRP test nije skup i može biti deo rutinskih analiza kod sumnje na upalne procese.
Bruceloza je visoko zarazna zoonotska bolest koju izazivaju Gram-negativne bakterije iz roda Brucella.
Među njenim vrstama, Brucella canis je glavni uzročnik bruceloze kod pasa i takođe je prepoznata kao patogen za ljude. Kod pasa, infekcija sa B. canis povezana je sa pobačajima i mrtvorođenčadima kod skotnih kuja, kao i sa epididimitisom, orhitisom i prostatitisom kod mužjaka. Ove kliničke manifestacije često dovode do steriliteta, što uzrokuje značajne ekonomske gubitke u uzgajivačnicama pasa.
Sterilisani psi, iako ne pokazuju reproduktivne simptome, povremeno mogu razviti druga oboljenja, poput očnih bolesti i diskospondilitisa. Infekcija kod pasa se primarno prenosi putem kontakta sa kontaminiranim pobačenim fetusima, urinom, mlekom, vaginalnim sekretima i semenom. Pored toga, B. canis se može preneti i preko predmeta sa kojima psi dolaze u kontakt žvakanjem, udisanjem inficiranog urina ili delova inficirane posteljice ili kontaktom preko sluzokože oka.
Studije su pokazale da psi koji nisu zaraženi, a žive sa zaraženim životinjama istog pola, mogu steći infekciju u roku od šest meseci od trenutka izloženosti.
Kontrola bruceloze
kod pasa zasniva se na otkrivanju i izolaciji zaraženih životinja. Potvrđivanje dijagnoze uključuje izolaciju uzročnika iz krvi, semena ili vaginalnih briseva.
Međutim, zbog sporog rasta Brucelle u primarnim kulturama (do sedam dana), rizika povezanih sa rukovanjem bakterijom i niske osetljivosti metoda izolacije, ova metoda često nije praktična i efikasna u rutinskoj dijagnostici.
Iz tog razloga, laboratorijska dijagnostika bruceloze kod pasa se uglavnom zasniva na detekciji specifičnih antitela protiv infektivnog agensa u uzorcima seruma. Ovaj serološki pristup pruža sigurniju, bržu i praktičniju alternativu za identifikaciju zaraženih životinja i sprovođenje mera kontrole. U uzgajivačnicama i azilima ova infekcija predstavlja veliki finansijski i zdravstveni izazov za vlasnike i zaposlene.
Upotrebom sigurne i pouzdane serološke analize moguća je brza i efikasna identifikacija pozitivnih jedinki. Kombinacijom dve različite metode, zasnovane na identifikaciji specifičnih antitela, omogućili smo vam najkvalitetniju uslugu.
U slučaju pozitivnih rezultata, budite slobodni da nas kontaktirate za terapijske preporuke.
Koncentracija TSH je obično povećana kod pacijenata sa hipotireoidizmom usled nedostatka negativne povratne sprege.
TSH je protein koji je specifičan za vrstu, tako da je za tačan rezultat neophodno koristiti odgovarajuće testove. Kod eutireodinog sindroma TSH može biti povećan. Kod oko 35% pasa koji boluju od hipotireoidizma koncentracija TSH može biti u okviru fizioloških vrednosti, pa se u tim slučajevima preporučuje kombinovanje TSH i FT4 vrednosti u cilju povećanja osetljivosti testiranja.
Ukupan T4 :
Koncentracija je obično smanjena kod pacijenata koji boluju od hipotireoidizma ili se nalazi blizu donje granice referentnih vrednosti.
Pošto koncentracija T4 varira u toku dana, dijagnoza hipotireoidizma ne bi smela da se zasniva samo na jednoj vrednosti koja je ispod donje granice očekivanih vrednosti. Kod preko polovine zdravih pasa i mačaka vrednost ukupnog T4 može biti niža od očekivane.
Postoji veliki broj razloga zbog kojih T4 može biti nizak a koji nemaju veze sa poremećajima rada štitne žlezde. Upotreba lekova ( glukokortikoidi, trimetoprim-sulfa, fenobarbital, klomipramin, salicilati ), stanja kao što su trudnoća, estrus, gojaznost, hiperadrenokorticizam, hipoadrenokorticizam, infekcije, bubrežne insuficijencije i insuficijencija jetre, diabetes mellitus. Pacijenti kod kojih je koncentracija ukupnog T4 veća od 20 nmol/L, najverovatnije ne boluju od hipotireoidizma.
Eutireoidni sindrom (Euthyreoid Sick Syndrome) je stanje gde konkurentno oboljenje dovodi do smanjenog metabolizma štitne žlezde i do smanjene koncentracije hormona u cirkulaciji. Ovi pacijenti su na ćelijskom nivou eutireoidni i klinički nemaju hipotireoidizam. Zbog ovog sindroma je bitan detaljan klinički pregled.
FT4 :
Slobodan T4 je metabolička forma T4. Određivanje koncentracije FT4 precizno daje informaciju o tireoidnom statusu pacijenta. Takođe, vrednost FT4 varira u toku dana, a kod nekih hipotireoidnih pacijenta vrednosti mogu biti blizu donje granice očekivanih vrednosti.
T3 :
Ovaj hormon se u najvećem delu nalazi intracelularno, tako da je koncentracija T3 u cirkulaciji relativno niska. Koristi se kao dodatna potvrda niskoj koncentraciji T4, kako bi se sa većom sigurnošću potvrdila dijagnoza hipotireoidizma.
SDMA :
Hipotireoidizam se u nekoliko studija povezuje sa smanjenom glomerularnom filtracijom kod pasa i mačaka. Koncentracija SDMA je bila značajno povećana u grupi pasa sa hipotireoidizmom.
Poznavanje tumačenja laboratorijskih nalaza je kontinuirani proces. Uz stalnu edukaciju i iskustvo, veterinari mogu unaprediti svoje veštine interpretacije, čime se poboljšava kvalitet brige koju pružamo našim pacijentima.
Saradnja sa stručnim timom specijalističke laboratorije takođe je ključna, jer njihovo znanje i ekspertiza mogu pružiti dodatnu smernice, koje su često neophodne za kompletno razumevanje nalaza.
Na našim radionicama ćemo se dotaći i ove teme. Kontaktirajte nas i informišite se više.
Razlika između osetljivosti (S) i rezistentnosti (R)
U čemu je razlika između osetljivosti (S) i rezistentnosti (R) na rezultatu mikrobiološkog ispitivanja?
Određivanje da li je izolovana bakterijska kultura osetljiva ili rezistentna na određeni antibiotik se obavljalo disk difuzionom (Kirby Bauer) metodom. Širina zone inhibicije rasta bakterija oko ispitivanog antibiotika omogućava mikrobiologu da donese odluku da li se izolovana kultura smatra osetljivom ili rezistentnom na neki antibiotik. Ovom vrstom ispitivanja se ne dobija kvantifikacija antibiotika koja je efektivna u inhibiciji rasta ispitivanog mikroorganizma, a metoda je subjektivna i poseduje nizak stepen reproducibilnosti.
Minimalna inhibiciona koncentracija (MIC) predstavlja minimalnu koncentraciju antibiotika ( μg/mL), koji inhibira rast izolovane bakterijske populacije u invitro uslovima. Određivanje MIC broja je omogućeno korišćenjem mikrobiološke metode na Vitek platformi koju koristimo u kliničkoj mikrobiologiji Vetpro laboratorije. Omogućava brzo i pouzdano ispitivanje antimikrobne rezistencije, a rezultat pored klasifikacije antibiotika na osetljive i rezistentne uključuje i minimalnu inhibicionu koncentraciju antibiotika.
MIC vrednost je različita sa različite bakterijske vrste, sojeve u okviru iste grupe patogena, a MIC vrednost jednog antibiotika se ne može porediti sa vrednostima drugog antibiotika. Upotrebom automatskog sistema ispitivanja osetljivosti bakterija u laboratoriji Vetpro, omogućili smo najpreciznije moguće određivanje (grupe) antibiotika koja je najefektivnija protiv izolovanog mikroorganizma. MIC se izveštava kao brojčana vrednost i čini sastavni deo svakog izveštaja. Vrednosti mogu biti ispod (<=) granice merenja ili iznad (>=).
Tumačenje MIC (minimalna inhibitorna koncentracija) vrednosti
Kako se tumači MIC vrednost?
Tumačenje MIC vrednosti dobijene ispitivanjem se vrši na osnovu standarda donetih od strane CLSIa i EUCASTa. Ovim standardima su definisane granice kojima se pravi razlika između osetljivog (S), srednje osetljivog (I) i rezistentnog (R) tumačenja MIC vrednosti. Preispituju se na godišnjem nivou i dopunjavaju novim dokumentovanim podacima o mikrobnoj rezistenciji na globalnom nivou. Visoke vrednosti MICa se tumače kao rezistentno, niske vrednosti kao osetljivo. Granična vrednost* (Breakpoint) je najniža vrednost MICa kod koje počinje rezistentno (R) kao tumačenje.
MIC (ug/mL)
0.12
0.25
0.5
1
2
4
Tumačenje
S
S
S
I
I
R*
S – osetljivo. Očekuje se da će antibiotik koji se koristi u preporučenoj prosečnoj terapijskoj dozi biti efektivan tokom terapije.
I – srednje osetljivo. Očekuje se da će antibiotik koji se koristi u višim terapijskim dozama biti efektivan tokom terapije.
R – rezistentno. Ne očekuje se da antibiotska terapija antibiotikom označenim sa R bude efektivna na izolovan mikroorganizam.
Da li postoji razlika između rezistencije različitih bakterija na antibiotike?
Različite bakterije poseduju i stalno razvijaju nove mehanizme rezistencije. Zbog ovih razlika, ispitivanje rezistencije u laboratoriji mora da bude prilagođeno vrsti i soju izolovanih mikroorganizama. Podela bakterija na gram pozitivne i gram negativne predstavlja prvi korak u daljem ispitivanju rezistencije. Zbog urođenih mehanizama rezistencije koje poseduju određene bakterije, osetljivost antibiotika na koje su ovi mikroorganizmi rezistentni se ne ispituje, na primer osetljivost Pseudomonas bakterija na penicilinske preparate. Ovo je jedan od razloga zašto se antibiogram za gram pozitivne i gram negativne bakterije značajno razlikuje.
Kako odabrati odgovarajući antibiotik?
U našim izveštajima se trudimo da pravilno preporučimo antibiotike, a odluka mikrobiologa se zasniva na više različitih kriterijuma.
